VRATA DRUGOG SVETA

I

Uvek su me smatrali cudakom. Nekako, nikad nisam uspela da se prilagodim grupi ljudi koja me okruzuje. U malom gradu u kom zivim osecam se izolovano kao da su oni svi zatvoreni u balon, a da ja stojim van njega. To mi nikada nije smetalo. Imala sam svoj blok, olovku i mali svet u biblioteci stvoren samo za mene.

Moj pradeda je napravio tu biblioteku pre oko 80 godina. To je bila prva biblioteka u Salanu, mislim da nema potrebe da kazem da je i jedina. Tata ju je preuzeo pre 15 godina i cim je video da cu tu da provodim dane napravio je sobicu i u nju smestio najbolje svetske pisce. Sada svaki dan posle skole idem tamo, pomazem tati i citam.

-Stigla sam, treba li nesto da uradim?- nadala sam se da ce reci da ne treba. Pricao je sa deckom kog ranije nisam videla. Izgledao je tako divno. Tako samouvereno. Ruke su mu bile u dzepovima, a stav je govorio ,,Znam da me gledas, nastavi, samo to i mozes".

-Li, oces molim te da doneses decku Gordost i Predrasude?-

-Da, vazi, naravno- Gordost i predrasude. Zanimljivo. Osim mene, ovde niko ispod 30 nije procitao tu knjigu. Pitam se da li je uzima za sebe. Na polici gde inace stoji nije je bilo, pa sam otisla u svoju sobu i donela mu licni primerak. Nikada nikome nisam dala svoju knjigu.