Ovih dana slušala sam pesmu Photograph od jedne od mojih omiljenih grupa Nickelback. Posledica tog mog slušanja bila je konstantna nostalgija i ponekad tuga. Nisam znala šta mi je i zašto nisam baš savršeno srećna kao inače, ali danas sam napokon shvatila.. Završila sam prvu godinu srednje škole, ali nisam gotovo ni sa kim iz osnovne ostala u kontaktu.. To me je malo mučilo, malo više zapravo.. Neke osobe sam mnogo volela, neke malo manje, ali svakako mi je bilo krivo kad sam shvatila da je prošlo godinu dana od kad sam ih poslednji put videla.. Zbog toga odlučila sam da se javim svom nekadašnjem najboljem drugu i obnovim prijateljstvo.. Nikad mi nije bilo draže.. Iskreno imam potrebu da ga izgrlim i da mu ispričam sve što je propustio u mom životu, a ima tu dosta.. Dogovorili smo se da odemo na kafu, a kako se moja bivša simpatija ne odvaja od njega jer su najbolji prijatelji, videću dve osobe koje su mi kroz osnovnu školu najviše značile.. Mnogo mi je drago što znam i da sam ja njima nedostajala koliko i oni meni.. I što ću ih ponovo videti.. Toliko smo puta napravili najveće gluposti, nervirali prodavačice u C i A, pili kafu u Costi i smejali se kao budale po trolama i tramvajima.. Volela bih sve to da vratim i da opet idem
o u Ušće biramo jedni drugima šta da obučemo i zezamo ljude okolo.. Imate li vi takve prijatelje? I kako se provodite? Molim vas napišite u komentaru kako se zezate da probam neku novu vrstu zabave.. :D <3
Нема коментара:
Постави коментар